Sasvim obična razmišljanja

                  Sugestije o nasilju iz građanske perspektive

                     Povodom današnjeg dana bezbednosti ili Dana Policije nisam baš siguran za naziv dana, znam da je nekada bio 13.maj Dan bezbednosti, ovi novi teško mi ulaze u memoriju, kada videh silna postrojavanja i defilee, iskakanja, uskakanja iz vozova, kola, sve je to strava i lepo za videti pogotovu za one starije i decu jer time se stvara neka šira slika u javnosti o snazi i moći srpske policije.

Sve u svemu lepo za oko, sada da li je tako nešto više potrebno ovom društvu koje je učestvovalo u mnogim lošim stvarima dok ovi mladići i devojke nisu u dobroj meri bili ni rođeni, to je već drugo pitanje.

Ali sve to ima svoje pristalice i one druge koji nisu time baš oduševljeni. Nego nije mi to ni bilo na pameti kao ni da pišem o Danu policije. Policiji u svakom slučaju želim što mirnije službe, mnogo bolja primanja i da živi i zdravi dočekaju penzije.

    Naime, hteo sam da napišem neko lično razmišljanje, sugestiju kako bi se malo unapredila kaznena politika ovog sistema prema onim licima koja su sklona učestalom ponavljanju jednih te istih prekršaja.

    Da su prekršajne kazne u Srbiji, ne male, nego smešne, svi smo toga svedoci. Jer ako nekome u tuči razbiješ nos ili mu naneseš neku telesnu povredu, Sudija za prekršaje izgrednika osuđuje novčano. Ti iznosi se otprilike kreću od 15-30.000 dinara. Znam da osude zavise od stepena povreda, da li su lake ili teške. Jer ako su teške povrede, izgrednik podleže krivičnom gonjenju, ako su lake povrede, ide kod Sudije za prekršaje. 

   E tu, po meni i mom poimanju pravimo apsolutno diletantske pogreške zbog kojih nismo u stanju da suzbijemo toliko nasilje. Za prvu tuču, kada se u obzir uzmu sve okolnosti i možeš novčano da kazniš izgrednika, ali ako on u bilo kom periodu života ponovi to delo ili neko slično nasilje, pravac zatvor i to ne ispod godinu dana plus recimo novčana kazna od 3000 Evra. U slučaju ponavljanja kazne i nakon izdržane prve, učiniocu duplirati zatvorsku kaznu kao i novčanu.

 Nema drugog načina, za nasilnike, naravno i za to sam da takve osuđenike ne bi trpao na izdržavanje zatvorske kazne da se negde izležavaju ili bilduju, već da se lica upute na radne zadatke u vidu obavljanja sezonskih poljoprivrednih radova i sl.

Tako je isto i za vožnju pod dejstvom alkohola, ako voziš bez vozačke dozvole i sl.teške prekršaje kojima ugrožavaš živote ostalim ljudi. Tu apsolutno ne mislim na obične, svakodnevne prekršaje koje svi činimo u vožnji.

Suština je da samo jednom možeš učiniti prekršaj takvog karaktera, ostalo te vodi direktno u zatvor. To je smisao kažnjavanja i neke represije prema takvim izgrdnicima i siledžijama. Takav i sličan sistem postoji i u svetu, bez brige neće se time ugroziti ničija ljudska prava o kojima toliko brinemo, pogotovo o pravima loših momaka.  

   Imamo dosta primera sinova nekih lokalnih moćnika, privatnika koji su imućnija lica. Deca su sklona piću, bahato se ponašaju, stalno su u nekim tučama i nasiljima, a roditelji plaćaju li plaćaju kazne. Sve se to ponavlja, građani vide, jasno im je kako sistem funkcioniše, naravno da se osećaju nebezbedno jer tuakvom vrstom kažnjavanja državne institucije samo šalju poruku javnosti o svojoj nemoći. U takvim situacijama vrlo često dolazimo do one famozne, institucije su sve poduzele, sve je urađeno po zakonu, a dogodilo se ono najgore.

   Naravno da nije lako menjati takve zakone, ali nema svrhe čekati i birati nekakvo stanje status squo, da se odlučimo više za koju opciju smo, prema kojim vrednostima se opredeljujemo, vreme brzo prolazi, a mi već treću deceniju tapkamo prema nazad.