Boris Jakovljević

U medijima čujemo česta ponavljanja odnosno nekakve zahteve naših najviših državnih funkcionera upućenih institucijama EU oko našeg ulaska među zemlje članice Evropske unije. Naravno u tome najviše prednjači Ministar inostranih poslova Ivica Dačić, čovek smatra da je verovatno sazreo kao političar, stekao iskustvo, što mu se ne može poreći ipak je nažalost čitav naš život u politici, sada možemo slobodno reći i stekao dovoljno samopouzdanja uz sve češće estradne nastupe pred stranim zvaničnicima, jednostavno smatra čovek da je postao maher, kalibar.      Uglavnom, njihova suština /našeg rukovodstva/ svodi se na nekakve, nazovimo ih nekulturna insistiranja, da nam se daju nekakvi rokovi, koliko sam ga shvatio bar okvirni, kako bi Srbija znala da li će i kada će to ući u EU. Sve je to jedna veoma naivna i providna lakrdija koja je smišljena u našoj političkoj kuhinji da bi, gle čuda, prikazala oštru borbu i zalaganje našeg rukovodstva za ulazak u povlašćen status člani...

                                                    Nasilje u porodici    Kakav komentar bi čovek mogao dati na ubistvo koje se desilo dana 05.07.2017.godine u prostorijama Centra za Socijalni rad na Novom beogradu , kojom prilikom je ispred svoje troje maloletne dece na više nego mučki i brutalan način ubijena Olga Lovrić od strane supruga Milana Lovrića. Opet smo ostali zgranuti brutalnošću jednog roditelja, supružnika, njegovom sumanutom odlukom da digne ruku i presudi nekome u čiju ljubav se nekada zaklinjao. Ostaće ponovo nedorečena mnoga pitanja, nagađanja i objašnjenja raznih centara, službi i institucija, baš kao i nebrojeno puta u prošlosti.         Ako se upustimo u neku analizu rada uključenih službi i institucija, dolazimo do činjenice da je možda i bilo nekakvih propusta, ali da su oni takvog značaja ...

                                      Osvrt na Kolumnu Nebojše Krstića povodom                                           izložbe ''Tito u Africi''         Današnja Krstićeva kolumna u Blicu povodom izložbe ''Tito u Africi'' odiše nezrelom pričom jednog intelektualca koji  je zarad šake para, doduše koja je za naše standarde ogromna, prodao svoju intelektualnu baštinu, sprdajući se sa ogromnim brojem žrtava koje je naša zemlja podnela u II svetskom ratu. I sam priznaje da izložbu nije video, ali veruje da je predivna, šeretski nam prikazuje široku lepezu svog sarkazma svojstven njegovim sadašnjim  ''Idolima''.  Njegova današnja asocijacija na Tita njemu govori o crvenoj buržoaziji, verovatno mu je to još ostalo onako kul  u ono vreme kada je...