Sasvim obična razmišljanja

                          Država, njeni građani i naša budućnost

   Prođoše i ovi beogradski izbori, što bi rekli još jedni u nizu. Nakon svih dešavanja, oglašavanja i analiza, došlo se ponovo do jedne konstatacije, da su i ove izbore obeležili apstinenti, ljudi koji odlučuju o našim izborima, o našoj sudbini i budućnosti nas samih i naše dece.
 Analize koje čujemo  su uglavnom istinite, ali suviše okrenute prema nekim akademskih krugovima ljudi koje većina nas običnih, malih bezimenih ljudi ne razume, ne želi da razume i ne shvata. Nama malima se po ko zna koji put u suštini niko ni ne bavi, a svi od nas očekuju neke velike prohteve, nadanja su im baš kao i nama, kako se na kraju ispostavi, nerealna.
   Zašto ljudi ne izlaze na izbore su mnogobrojni, poslednjie tri decenije izdešavale su nam se mnoge loše i još gore stvari, izredale se sve političke opcije, videli smo toliko raznih sistema, a u osnovi svi su bili ''isti'', pod tim smatram, lični,okrenuti brzom zbrinjavanju i bogaćenju sebe i svoje okoline, da se narod jednostavno ohladio od praćenja te najprljavije stvari na svetu, politike.

   Šta je to što je Država učinila za svoje građane da im pomogne u jednom boljem, lagodnijem i kvalitetnijem životu, odgovor svi mi znamo i on glasi vrlo malo ili ništa. Kada pogledate i sažmete sve ono sa čime se suočavate u realnom životu, ona je tu isključivo da vam zagorča život, da vam odmogne ili zakomplikuje sve suštinsko. Država će vam se uvek isprečiti tamo gde nipošto ne bi smala da se nađe, učiniće sve da vam odmogne i da vas iscrpi u svakom smislu. Kome još birokratski aparat nije otežao neku već ionako tešku situaciju taj ne postoji, bar ne među nama malim, bezimenim ljudima. E sada rekli smo da tamo gde ne bi smela da se nalazi i meša, ona je prisutna, a tamo gde bi morala da nam uredi život, standard, kulturu, nje nema, ne postoji.
Zašto je to tako i kome to odgovara, to ne trebamo ni da se pitamo, odgovor na to pitanje nam je svima poznat pa vlasti naravno, svake boje i opcije, bar do sada. Ovo ne pišem da bi kudio Državu ili da bi je hvalio, mada apsolutno za to nema nikakvih razloga, već navodim samo jedan od realnijih razloga za neizlaženje na izbore, naravno sa moje tačke gledišta. To je samo jedan u nizu razloga nije jedini, ali pišem isključivo sa stajališta malih bezimenih građana.
Znači građani, apstinenti ne daju znake političkog života, onog minimalnog tako da vladajuća elita može da napravi šta god hoće, još kada se desi da se toliko dobro pripremila za odbranu svoje vlasti da svojim protivnicima uteruje strah u kosti, njenoj vladavini teško da će se skoro videti kraj.
   Obrazovanje kao najbitniji segment među važnim stavkama jedne Države i društva je sticanje znanja i obrazovanja građana. Samo obrazovani ljudi mogu biti pogon jednog društva u svim njegovim sferama i ništa drugo. Nikakve diplome, kupljene koje su poslednjih decenija preplavile i uništile sve iole vredno u nas, ni sujete ljudi koji žude za takvim sertikikatima znanja neće nas izvući iz ljudske i materijalne bede u koju smo zapali. Takav način obrazovanja u Srba je toliko opasan da smo u jednom trenutku svi zažalili što se kada je bilo vreme nismo uputili na izlaz iz zemlje. To je samo još jedan pokazatelj zašto srpski glasač ne izlazi na birališta.
   Predugo nas obrazuju i edukuju sumnjivi kadrovi, loše televizije, nepostojeći obrazovni programi, pamtite li neki nedavno snimljen dečiji film? Stasale su generacije koje krasi, pored napamet naučenih lekcija čiji je cilj da se u datom momentu samo izbiflaju i izbace zarad dobijanja nekakve prestižne ocene, površnost, nekakva opšta plastičnost u svemu, reći ću plitkost, krasi nas otuđenost, odsustvo osetljivosti, a usadili su u nas jednu ogromnu dozu neosetljivosti i tolerancije na sve što nam priređuju, poslušnost i pomirljivost da bolje od toga i ne može.
   Marketinški trikovi vlasti, mediji opasan su instrument u rukama vlasti, čim je u njihovim rukama normalno je da će je koristiti za svoje potrebe, ne naše. Usadiće vam ideju da je sve to tako i jedino tako mora i može biti. Zagledajte se samo u svoju okolinu, svoje prijatelje, možda i decu, njima su Parovi i Zadruge nešto sa čime su odrasli, to je prihvaćeno kao sastavni deo ličnog odrastanja, a sa time i sve ideje i poruke koje se preko tih rijalitija iznose i propagiraju. Kako vi da današnjem detetu objasnite da to nije dobro po njega, da ne sme da pokazuje svoje obnaženo telo drugim nepoznatim ljudima, da ne sme da udari drugoga da bi time nešto postigao. Nikako, to je gotovo nemoguće, a šta Država čini povodom toga, ništa. Zašto? Naravno, jer joj je to u interesu. I možemo da nabrajamo bezboj zašto i zato.
   Sve je to Država, naš život i razlozi apstinencije građana. Ljudi su umrtvljeni, opozicija nije okrenuta njima šta god da priča i prezentuje, ne postoje programi, suštinski ni kod vlasti ni kod opozicije, a takvo stanje odgovara samo vlasti.
   Naša politička svest ne postoji šta god vam pametni ljudi pričali i povlađivali vam, neki bogami i oštro kudili, ona ne postoji, zamrla je, a sve ovo gore na šta smo se osvrnuli su razlozi, samo neki od razloga za tu apstinenciju.
Naše društvo svakim danom plovi u sve opasnije vode po nas, a to se nikako neće popraviti bez našeg direktnog upliva i mešanja u stvari koje nam znače budućnost. Naše je samo da izađemo na izbore i zaokružimo jedan broj, mali krug poverenja i nade da damo za našu decu.