Sasvim obična razmišljanja

                                             

                       Migranti i njihov prvi dan škole

   Početak Nove školske 2017./2018. godine protekao je u novinama za deo ljudi u čijim Opštinama se nalaze Prihvatni centri za migrante, a jedan takav se poslednjih dana, Šid, mnogo provlači po društvenim mrežama, a sve više počinje i po, ako ih tako možemo nazvati, nezavisnim televizijskim kućama.

Nakon mnogo većanja kakav model bi najbolje funkcionisao, da li da zajednice migrantske dece koje kreću u škole budu u zasebnim odeljenjima ili mešovitim sa našom decom, prihvaćen je ovaj drugi.

Deca su krenula u školu, odluka je doneta, naravno sa vrha, odakle bi drugde i naravno što je sasvim normalno za ovaj sistem, bez uključenih profesora i predstavnika roditelja u što bi se reklo bar taj tehnički deo funkcionalnosti koji je ujedno i najvažniji.

Posmatraču sa strane izgleda model, ''neko'' je primio novac za taj naum, novac je utošen /potrošen/ ko zna kako, e sada je ostala realizacija projekta koji je zamišljen van granica našeg odlučivanja.

Kako sve počinje pa posmatrač sa strane bi rekao kao i sve u ovoj zemlji i jednu i drugu varijantu pripremaju kuvari u zajedničkoj kuhinji. Roditelji su pozvani od strane odeljenskih starešina na roditeljski sastanak gde im je objašnjeno da se deca mali migranti ne smeju dirati po ramenima, telu, ne sme im se pokazivati podignut palac kao znak odobravanja, ne smeju im druga deca ništa od predmeta dodavati levom rukom itd, itd. 

Ukratko sam start je bio pogrešan, da li namerno, slučajno zbog neznanja ne razmišljajući o daljim posledica ili možda, smišljeno. 

Roditelji, da se izrazimo, neuki u pogledu takvih stvari, odreagovali su kako su odreagovali, a što smo mogli videti na društvenim mrežama. Da li je to bila unapred smišljena manipulacija sa roditeljima, nećemo saznati, ostaje nam da sami o tome prosudimo po vlastitom nahođenju. U razgovoru sa nekim od roditelja moglo se saznati da nemaju ništa protiv da deca migranti idu u školu, da treba da se obrazuju, samo je napravljen čini mi se ciljani odabir roditelja koji nisu vešti sa rečima. Najbolje objašnjenje su pružili ipak nastavnici, izjavivši da niko nema ništa protiv školovanja migranata samo da sa ovako zamišljenim programom, svi nailaze na jako velike tehničke probleme u radu.  

Kako se čuje samo na području Šidske opštine polazi oko 100 dece raznih uzrasta koji su raspoređeni uglavnom u seoske ruralne škole. 

U razred, uzećemo npr.5, dolazi novih sedam učenika arapske veroispovesti, deca ne znaju naš jezik, naše pismo, ali moraju da sede po šest časova u učionici sa našom decom. Šta će taj nastavnik da radi sa svojim predavanjem, da li će nastaviti rad sa našom decom prema starom planu i programu ili će u to ubaciti i neke lične improvizacije da bi se navodno mogao uklopiti u loše osmišljen program? Postavlja se sledeće pitanje, da li će naša deca biti oštećena sa takvim programom, da li će ovo, da li ono..milion pitanja, ali najzanimljivije da na to niko od nadležnih ne daje odgovore.

Neke od predloženih ideja bile su i da se deca migranti obrazuju u zasebnim školama po specijalnom programu, naravno zašto se nakon savladanog primarnog stepena takvog školovanja i oni ne ubace u naš sistem, ali sa nekim predznanjem. U sklopu Prihvatnih centara ima dovoljno prostora da se takve škole i oforme. Neka od ideja su bile i da deca migranti kroz posebno osmišljene radionice steknu potreban nivo obrazovanja. Ali ne, odluka se donese i vi je morate sprovesti pomoću štapa i kanapa. Ucene su prisutne, naravno da se priča da idu dotle da se preti čak i zatvaranjem škola, ako bi se odustalo od zamišljenog modela, a diretkori pa videli smo da ni jedan nije smeo da stane pred kamere, oni su tu da se program sprovede, a ako oni to neće, dovešće se sa strane ko hoće i ko je poslušan.

Manipulacija i jednostrano prikazivanje problema koji je mnogo kompleksniji nego što izgleda posmatraču, neutralnom, sa strane je prisutna. Na to kao ulje na vatru deluju izjave pojedinih političara, ovoga puta opozicionih, koji roditelje naše dece nazivaju pogrdnim imenima i pridevima, jedan čak ide dotle da ljude naziva, stokom.

Zašto je Država to radila u ''tajnosti'' preko leta, uostalom kao i Ministarstvo Prosvete što radi korekciju zaposlenih na isti način. Relevantne strane se ne uključuju u izradu projekta, zašto, ima li takvo funkcionisanje ikakve šanse za normalan rad?

Zabrinute roditelje ne treba vređati, trebalo je ljudima samo mnoge stvari objasniti na vreme i na pravi način, objasniti im da li će njihova deca biti zakinuta sa dodatnim obavezama njihovih nastavnika, kako će takva predavanja funkcionisati, da li će im deca izgubiti dobar deo nastavnih predmeta kroz takav rad, na kraju krajeva kako će nastavnici sve to uspeti da usklade.

Mnogo pitanja se nameće bez dobijenih odgovora. Ljudima se lepe neke etikete fašista, arijevaca, stoke nepismene i to od političara čiji su oni glasači.

Ostali deo građana ta problematika uglavnom ne zanima iz prostog razloga što se taj problem njih ne dotiče, uostalom to nam je bar poznato, ali trebali bi biti svesni da naša zemlja, pogotovo ljudi, nisu ni građani jedne Švajcarske ili Švedske, naš mentalitet je zatvoren, društvena svest, oskudna.

Samo svakome treba priznati pravo na okupljanje i izražavanje nezadovoljstva u granicama ljudskog dostojanstva. Na Državi je da nađe rešenje za obe strane.